Šta je to u mentalitetu državljana Izraela što ih čini tako ekonomski uspešnim?
Izrael je dom jevrejskog naroda. Mnogi Jevreji dolaze u Izrael iz najrazličitijih krajeva sveta, iz preko 1200 država, doneseći sa sobom različita iskustva i običaje. Izrael je izolovan u odnosu na svoje susede, te su njegovi stanovnici primorani da osmisle načine preživljavanja u gotovo svim segmentima života - poljoprivredi, ekonomiji...
Obrazovanje je za Jevreje od izuzetnog značaja. Ono je osnovni i nezaobilazni deo našeg vaspitanja. Ilustracije radi, Izrael ima deset laureata Nobelove nagrade. Ne moramo biti zgodni ili privlačni, ali obrazovani moramo biti. Samo to garantuje uspeh. Obrazovanje, inovativnost, inicijativa i kreativnost odlike su savremenog Izraela. Izrael je danas “ostrvo” koje opstaje uprkos brojnim izazovima.
Šta srpski narod može da nauči od vašeg naroda?
Naši narodi moraju da uče jedan od drugog. Ono što odlkuje Izraelce je da se nikada ne predaju bez obzira na okolnosti. Jedna od tipičnih izraelskih izreka je: ”Ne prihvatamo “ne” kao odgovor.” Ono što nam je svakako zajedničko je urođeni inat.
Kako vidite buduću saradnju Izraela i Srbije na poslovnom i turističkom nivou?
Odnosi Izraela i Sribije su veoma dobri. Poštujemo vašu borbu za identitet i opstanak koja je donekle slična našoj. Posebno cenimo činjenicu da je antisemitizam u Srbiji gotovo zanemarljiva pojava u odnosu na druge evropske zemlje. Saradnja naših zemalja je razvijena u gotovo svim privrednim granama. Izrael nema dobre uslove za razvoj poljoprivrede, ali postojeće koristi do maksimuma. Npr. uzgajamo kukuruz na visini koja i nije baš predviđena za uzgajanje ove biljke, ali smo ipak lideri u proizvodnji. Srbija ima izuzetne prirodne uslove, kvalitetnu radnu snagu, ogroman potencijal, ali su prihodi, u zavisnosti od kulture, po nekad i 4-5 puta manji. Izrael je posebno poznat po sistemima za navodnjavanje koji bi bili od neprocenjivog značaja za Srbiju, imajući u vidu ovogodišnje suše.
Značajne su izraelske investicije na polju nekretnina. Naše firme investiraju u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu... Poznato je da Srbija ima izuzetne inženjere koji zbog malih zarada žele da napuste zemlju. Naša je želja da im pomognemo da ostanu ovde, a za to su potrebni napori obeju strana.
Šta je slično, a šta različito između naših naroda?
Izraelci se ovde osećaju kao kod kuće. Sličan je puls života, otvorenost i gostoljubivost. Oba naroda umeju da uživaju, pa se stoga noćni život Beograda i Tel Aviva gotovo ne razlikuje.
Za razliku od Srbije, Izrael je zemlja imigranata, zemlja koja i danas prima doseljenike sa svih kontinenata koji sa sobom donose svoj način života, običaje i kulturu življenja.
Odlakle dolazi najveći broj turista u Izrael?
Ove godine smo imali rekordnu posetu. Gotovo četiri miliona turista posetilo je u Izrael, koji ima oko 7 miliona stanovnika. Turisti koji dolaze su uglavnom iz Amerike, Zapadne Evrope, a sve je više turista iz bivših sovjetskih republika što je posledica ukidanja viza. Broj turista će svakako rasti zahvaljujući hodočasnicima iz svih delova sveta. Sve je više i turista iz Južne Koreje, Japana, Kine i Poljske. Neki dolaze na jednodnevne izlete iz Turske, Egipta ili Jordana.
Gde su tu srpski turisti?
Broj srpskih turista je mali, ali se nadamo većoj poseti. Turistička ponuda Izraela je izuzetno raznovrsna. Za samo sat vremena može vam se dogoditi da u potpunosti promenite klimu, da se u jednom trenutku nađete na planini, ili da vas nakon pustinjskog pejzaža iznenade čarobne plaže Crvenog mora. Tel Aviv nudi evropski, moderan način života, a samo nekoliko kilometara dalje očekuju vas Masada i Mrtvo more... Izrael je i raskršće religija – judaizma, hrišćanstva i islama. Ono što ćete svakako najređe sresti u Izraelu je sneg. Prijatelji mi zavide kada im pošaljem slike Beograda pod snegom.
Koji je tipičan izraelski suvenir?
Uticaj različitih kultura iz kojih smo dolazili u Izrael, podario nam je brojne i raznovrsne suvenire. Ja svojim prijateljima u Srbiji najčešće donosim suvenir koji se zove Hamsa. To je mala šaka, vrsta talismana koji odbija lošu energiju i donosi sreću i blagoslov u dom.
Kada je u pitanju tipična izraelska kuhinja, meni najpre na pamet padaju falafel i humus. Pa čak ni ova jela nisu sasvim autentična.
Zubin Mehta je počasni dirigent Beogradske Filharmonije. Ko su ostali poznati Izraelci koji su podržali Srbiju i njen kulturni napredak?
Srpska kultura je veoma bogata i cenjena širom sveta. Pomenuo bih Albaharija i Kiša kao međunarodno priznate pisce. Oni nisu Izraelci, ali su Jevreji poreklom. Kulturna razmena Izraela i Srbije je na zavidnom nivou. Umetnici svih žanrova, od džez muzičara do savremenih plesnih trupa, česti su i rado viđeni gosti Beograda i Srbije.
Šta ćete poneti odavde?
Imate odličnu kuhinju. Ajvar, sireve, kajmak... I dalje mi nije jasno kako ljudi ovde imaju dobru liniju kada je kuhinja tako divna. Imate i odlične restorane.
Da li imate omiljeni restoran?
Volim nekoliko mesta i često ih posećujem. Sviđaju mi se usluga, atmosfera, hrana restorana Madera, Supermarket, kao i kafića u Strahinjića Bana. Kad mi vreme dopusti, volim da sedim u kafiću, ispijam kafu i čitam.
Istakao bih da veoma volim Srbiju kao i mnogi drugi Izraelci koji su ovde došli. Mnogo toga u Srbiji me podseća na domovinu.
Možda je jedan od razloga prijateljstva naših naroda istorijsko savezništvo. Koliko je dobro poznata činjenica da su Srbi za vreme Drugog svetskog rata spasavali Jevreje, malom broju ljudi je poznato da Izrael nije priznao Kosovo.